| |
|
Delatnost Udruzenja samostalnih zanatlija 1986 – 1995 |
|
|
|
|
Thursday, 20 November 2008 |
Udruzenje samostalnih zanatlija nastavlja rad u 1986. godini kao dobrovoljna organizacija udruzenja gradjana – samostalnih zanatlija, ugostitelja i prevoznika, koja ima status pravnog lica i deluje na teritoriji opstina: Zrenjanin, Zitiste, Nova Crnja i Secanj. Zadaci udruzenja bili su: dosledno sprovodjenje principa o licnom radu, staranje o razvoju i ucvrscenju dobrih poslovnih obicaja i morala kod svojih clanova pri obavljanju zanatskih, ugostiteljskih i prevoznickih usluga; podsticanje udruzivanja rada svojih clanova u razne oblike kooperacije i obezbedjenje povoljnih uslova za kreditiranje svojih clanova.
U narednom periodu Udruzenje se bavilo bitnim pitanjima za rad zanatlija, ugostitelja i prevoznika, vezanim za poresku i penzijsku politiku, za obezbedjenje poslovnog i stambenog, prostora kao i sprecavanjem bespravnog rada i drugim pitanjima koja su bila od vitalnog znacaja za clanove ovog Udruzenja. Tako je Predsednistvo na sednici, od 3. marta 1986. godine obavestilo clanstvo da je duzno, u duhu novih zakonskih propisa, da vodi poslovne knjige. Pausalci ce takodje morati da vode poslovne knjige, knjige prometa. Od vodjenja poslovnih knjiga, bice oslobodjene neke deficitirane delatnosti po nahodjenju Opstinskog sekreterijata za finansije.
Predsednistvo Udruzenja je afirmisalo jedan nov metod – resavanja nastalih problema putem komisija. Za svaki znacajniji problem, koji je zahteao dublje i duze angazovanje, obrazovana je komisija sastavljena od ljudi strucnih za resavanje tog problema. Tako da je Predsednistvo za sednicu dobijalo gotova resenja, koja su lakse prihvatana
Udruzenje je vise godina vodila jedna iskusna ekipa ljudi u kojoj su bili: Svetislav – Slave Trpeski, Milan Kljajic, Jano Hanjik, Janos Losonci, Valentin Didenko. Oni su bili vrlo ugledni i uspesni privatni majstori, pa je i udruzenje svojim aktivnostima zavredjivalo ulgu znacajnog cinioca u radu privatnika, a i drustvenim dogadjajima.
U prvoj polovini 1988. godine dolazi do promena u privrednom sistemu, kada pocinje da jaca privatni sektor u zanatstvu i preduzetnicke inicijative doprinose da Udruzenje dozivi novu transformaciju, tako da odlukom Skupstine prerasta u Udruzenje samostalnih privrednika za opstine Zrenjanin, Zitiste, Nova Crnja i Secanj. Prvi predsednik Skupstine novoobrazovnog udruzenja boi je Jano Hanjik, vlasnik stolarske radnje iz Belog Blata, a prvi predsednik Upravnog odbora bio je Dragan Bosic, vlasnik kljucarske radnje iz Zrenjanina.
O svome izboru za celnika Samostalnih privrednika, Dragan Bosic se seca: “U trenutku, kada su im mozda nedostajale ideje i energija, pitajuci se sta i kako dalje, ta grupa ljudi je donela jedinu pravu odluku, bez kompleksa i sujete odlucila da mesto prvog coveka ponudi nekom mladjem. Ne znam na osnovu cega, odlucili su da se to mesto poveri meni. Pre svega, iz postovanja prema tim ljudima, ali i iz zelje da plasiram svoje ideje, prihvatio sam ponudu”... Odmah je pojacana aktivnost u radu. Svakog ponedeljka u 18 casova odrzane su sednice sa ciljem da se ide iz akcije u akciju “bez praznog hoda”, a da se redovnim okupljanjem, stvori navika dolazenja u prostorije Udruzenja. Da bi ambijent u zgradi Udruzenja postao privlacniji za njegove clanove, otvoren je restoran “Zanatlija”, koji je ubrzo postao mesto okupljanja ne samoclanova Udruzenja vec i uglednih gradjana, javnih radnika, umetnika, politicara. Na dorucak su dolazili dirigent Slobodan Bursac, slikar Viorel Flora, Nacelnik okruga Subic, predsednik opstine dr Svetislav Krstic... i drugi. Ovakav sastav ljudi okupljenih u “Zanatliji”, stvorio je i pogodnu, neposrednu atmosferu za razmenu ideja, koje kasnije nije bilo tesko sprovoditi.
Osnovana je Stambena zadruga koja je izgradila preko 60 lokala duz magistralnog puta za Novi Sad, za dan oslobodjenja, 2. oktobra 1989. godine, organizovane su auto – trke u gradu na relaciji: Opstina-Magistralom do foto “Avale”-Opstine. Obzirom da su se trke odrzavale u samom gradskom jezgru, izvrseno je obezbedjenje gledalaca na najvisem nivou, - na krivinama su postavljene stare auto-gume i bale slame, tako da niko od oko 30.000 gledalaca nije bio povredjen. U ovoj trci je ucestvovala elita jugoslovenskih vozaca automobila. Vozaci-trkaci. bili su zadivljeni dobrom organizacijom trke, koja je prosla bez ikakvog incidenta.
Tradicija odrzavanja Zanatlijskog, godisnjeg, bila je nastavljena na opste zadovoljstvo ucesnika i samih organizatora – na najvisem estetskom i zabavnom nivou. Zgradi Udruzenja je posvecena odgovarajuca paznja – okrecena je spolja i iznutra i nabavljen je nov namestaj. Veoma je znacajno, da je tada nabavljen i prvi racunar za rad Udruzenja. Zahvaljujuci nabavci racunara (kompjutera) otvoren je knjigovodstveni centar, koji je obavljao usluge zanatlijama i privrednicima – clanovima Udruzenja.
Iako je Udruzenje radilo poletno, koji je bio prisutan ne samo u Zrenjaninu vec sirom Vojvodine i cele drzave, ali se ipak osecao nedostatak ministarstva kao regulatora inicijativa i kretanja u privredi. U medjusobnim kontaktima tadasnjih privrednika provejavala je konstatacija da je nabujaloj privatnoj inicijativi potrebno ministarstvo za privatno preduzetnistvo Vojvodine.
Da bi se inicijativa za otvaranje ministarstva za privatno preduzetnistvo realizovala, tadasnji predsednik Dragan Bosic odlazi kod tadasnjeg predsednika Izvrsnog veca Vojvodine Radomana Bozovica na razgovor o mogucnosti da se takvo ministarstvo osnuje, ali nije bilo rezultata, jer se premijer nije slagao sa tim. Izgleda da nesto nije bilo jasno u razgovorima – premijer je pretpostavljao da preduzetnici zele da mu nature svog coveka, dok Bosic nije predlozio da premijer po svojoj volji imenuje ministra, sto je ovaj prihvatio. Posle nekoliko dana osnovano je Ministarstvo za privatno preduzetnistvo Vojvodine za cijeg je ministra postavljen Radivoje Turcinovic iz Indjije. Ministar je imao izrazen osecaj za polet mladih, impulsivnih preduzetnika i pruzao im je punu podrsku u ostvarivanja njihovih poduhvata. Na obrazovanje Ministarstva za privatno preduzetnistvo, reagovala je i Opstinska vlada u Zrenjaninu, koja je u clanove svog Veca uvrstila i predstavnika Udruzenja zanatlija i privatnih preduzetnika. U tom trenutku, jedina opstina u Srbiji, koja u sastavu svoga Izvrsnog veca, pored izabranih ima i kooptiranog predstavnika preduzetnika.
Udruzenje je u cilju edukovanja svojih clanova organizovalo veci broj seminara i tribina. U cilju upoznavanja sa evropskim trendovima u zanatstvu, organizovana je poseta Medjunarodnom sajmu tehnika u Minhenu.
Stambena zadruga samostalnih privrednika i preduzetnika u Zrenjaninu, osnovana 6. juna 1990. godine, sa ciljem da zadovolji potrebe za stanovima zaposlenih radnika kod privatnih preduzetnika. Stambena zadruga nazvana je “Zanatlija”. Pored toga, zbog izrazenih potreba preduzetnika za poslovnim prostorom, putem zadruge izgradjeni su poslovni objekti duz magistralnog puta za Novi Sad, koji i danas sluze nameni. Po prvi put su lokacije obezbedjene po cenama koje su pokrivale troskove uredjenja gradjevinskog zemljista, bez licitiranja, a objekti su gradjeni uz strucni nadzor zadrugara. Zadruga je i odobravala kredite svojim clanovima. Prvi predsednik skupstine zadruge “Zanatlija” bio je Krste Nastovski, pekar iz Zrenjanina.
Oktobra meseca 1990. godine, odlucilo je Predsednistvo Udruzenja da u saradnji sa Opstinskom konferencijom Narodne tehnika organizuje emitovanje lokalne televizije “TV Zrenjanin ’90”. U vremenu od 6. do 15. novembra 1990. godine, emitovan je lokalni televizijski program u neprekidnom trajanju od 240 sati.
Radi ulepsavanja dela grada pored magistrale, na fasadama vise zgrada izradjene su velike zidne slike – murali, koji su oplemenili glavni put kroz grad. Oslikavanje zgrada izvrseno je na inicijativu Udruzenja.
U svim aktivnostima Udruzenja ucestvovao je velik broj ljudi, a clanovi predsednistva su imali svakodnevne obaveze, a sekretar (Dusan Petrovic) i zaposleni u drustvu pune ruke posla. Ovakav tempo rada donosio je veliko zadovoljstvo, ali je bilo tesko izdrzati napore na duze vreme.
Kada je 1991. godine doslo do pomanjkanja raznih vrsta roba, Udruzenje se angazovalo na obezbedjenju odredjenih dodatnih kolicina goriva-plina, benzina i nafte. Nestasica ovih energenata zapretila je opstanku preduzetnika i nemogucnost privredjivanja pekarima, autoprevoznicima, trgovini. Angazovanjem clanova predsednistva, krajem 1991. godine, za nepunih osamdeset dana, snabdeveno je pogonskim gorivom preko 500 clanova Udruzenja, ciji je rad bio od zivotne vaznosti za stanovnistvo.
Udruzenje je narocito znacajnu ulogu odigralo u snabdevanju privatnih pekara brasnom iz robnih rezervi. Nabavkom potrebnih kolicina brasna po maksimiranoj ceni, omogucila je da se ova veoma vazna grana za ishranu stanovnistva zastiti od delovanja crnog trzista, kada su cene hleba bile limitirane. Privatni pekari su tada ucestvoali sa 60% u snabdevanju stanovnistva hlebom.
Posto vise nije mogao da izdrzi sve teskoce, koje su pratile funkciju predsednika, Dragan Bosic je podneo ostavku 1992. godine, ustupajuci mesto Zarku Krcmaru, koji je nastavio rad. Clanovi predsednistva bili su: Dragan Bosic, pred. Zarko Krcmar, Miroslav Stankov, Stevan Kircanski, Stanko Antanasijevic, Valentin Didenko, Losonci Janos i Krste Nastovski. Sekretar Udruzenja bio je Dusan Petrovic, dipl. pravnik, a teh. sekretar Svetislav Garcev. |
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 01 December 2008 )
|
|
|
