| |
|
STIŽE LI SVETSKA EKONOMSKA KRIZA U BANAT |
|
|
|
|
Friday, 05 December 2008 |
Iako je, prema sindikalnim podacima kojima raspolaže Laslo Tot, u Vojvodini
otpušteno oko 700 radnika sa obrazloženjem da je to zbog svetske finansijske
krize, takvih nagoveštaja u Zrenjaninu nema. - U "Drakslmajeru" svi radnici
sa kolektivnog godišnjeg odmora vraćeni u proizvodnju.
SVI zaposleni u zrenjaninskom "Drakslmajeru", koji su u novembru poslati na
kolektivni godišnji odmor, vraćeni su na posao, potvrdio nam je Laslo Tot,
Älan Gradskog veća Zrenjanina, zadužen za rad i zapošljavanje, i poverenik
Sindikata "Nezavisnost".
- FabriÄka uprava je, poÄetkom novembra, uputila na plaćeni odmor 1000
zaposlenih, ali prema informacijama koje sam dobio, to je bilo zbog
proširivanja jednog pogona koje radi za BMV, a ne zbog svetske krize i
otpuštanja - kaže Laslo Tot. - Redovan kolektivni godišnji odmor planiran je
i za božićne i novogodišnje praznike, a poÄeće i malo ranije, još 8.
decembra, takoÄ‘e zbog proširivanja pogona. InaÄe, "Drakslmajer" u Zrenjaninu
trenutno upošljava 1.400 ljudi, a u 2009. Äak planira novo zapošljavanje -
još 1000 radnika - kaže Laslo Tot. On je, meÄ‘utim, potvrdio da je u
"Drakslmajeru" bilo i otkazivanja ugovora o radu:
- Neki nisu zadovoljili program obuke, manji broj je potražio drugi posao,
reÄ je o stotinak radnika ukupno. U Nacionalnoj službi zapošljavanja mi je
takoÄ‘e potvrÄ‘eno da se u "Drakslmajeru" žale na još 50-60 radnika za koje
misle da zloupotrebljavaju bolovanje, koje će takođe možda otpustiti -
navodi Laslo Tot.
U Zrenjaninu za sada nema masovnih otpuštanja iako je, prema sindikalnim
podacima kojima raspolaže Laslo Tot, u Vojvodini otpušteno oko 700 radnika
sa obrazloženjem da je to zbog svetske finansijske krize, takvih nagoveštaja
u Zrenjaninu nema:
- Smatra se da je metalska industrija ugrožena, ali u brodogradilištu
"Bomeks" imaju ugovorenu proizvodnju. PeriodiÄno, zbog potrebe posla,
primaju i nove radnike na određeno vreme, kaže Tot.
I Mirko Malešev, predsednik Samostalnog sindikata za više opština srednjeg
Banata sa sedištem u Zrenjaninu, kaže za naš list da nema najava o
smanjivanju broja zaposlenih:
- Imali smo takve dojave iz dve velike firme, ali u liÄnim kontaktima i
razgovorima razvejane su sumnje, imamo dogovor da ako se i pojavi problem,
da ga prevazilazimo zajedniÄkim naporima - kaže Malešev i dodaje da je u
"Dijamantu" reÄ o tehnološkom višku:
- Zaposlenima je ponuđeno da dobrovoljno napuste posao, uz otpremninu od 500
evra za svaku godinu radnog staža. Ponuda važi do 31. novembra - razjasnio
je Malešev šta se dešava u zrenjaninskoj Uljari.
MomÄilo NikolÄić, potpredsednik Regionalne privredne komore u Zrenjaninu
izlaže dobre izvozne rezultate privrede u srednjem Banatu.
- Ovaj region je aktivni izvoznik, i za razliku od ukupnih izvozno - uvoznih
rezultata gde se beleži veliki deficit, izvoz je ovde u suficitu. Izvoz je
za 13 odsto veći od uvoza. Najveći izvoz ostvarila je metalopreraÄ‘ivaÄka
industrija - brodogradnja, seÄanjski FAM, "Drakslmajer"; zatim proizvodnja
ulja, kao i keramiÄko - creparski proizvodi. Ali se dosta i uvozi, jer sve
ove firme uvoze komponente za svoj izvozni program.
NikolÄić, meÄ‘utim, upozorava da će se svetska ekonomska kriza svakako
odraziti i kod nas, mada nema još jasnih pokazatelja kako će se sve ona
ispoljiti. On ocenjuje da će najteže posledice ostaviti smanjen priliv
stranih investicija, otežan pristup kreditnim linijama, sužene mogućnosti za
plasman proizvodnje, pa onda apresijacija dinara, ogromna javna potrošnja,
usmeravanje novca od privatizacije u budžetsku potrošnju umesto u
investicije...
U poslednja dva meseca, kažu zvaniÄni podaci, zaduživanje graÄ‘ana kod banaka
smanjeno je 10 odsto. Narodna banka Srbije je najavila mere koje će fiziÄkim
licima olakšati otplatu kredita, mada je u ovom trenutku ažurnost visoka:
svega 1,5 odsto građana kasni sa isplatama kreditnih rata.
- I banke su u obavezi da štede na svim nivoima, ali dobri rezultati koje
naša Banka beleži u poslovanju već pet godina za redom, daje sigurnost i
plasman novca Äini sigurnim - kaže za list "Zrenjanin" Slobodan Racić,
direktor regionalnog centra za Vojvodinu AIK banke, koja se reklamira kao
"domaća, a jaka". - U pogledu kreditne politike, nastavićemo kao i do sada.
I dogodine ćemo odobravati kredite za kupovinu poljoprivrednih mašina u
saradnji sa Garancijskim fondom za razvoj Vojvodine, kao i kredite
građanima. To neće biti ekspanzija kredita, već održavanje kreditne
aktivnosti, jer bez nje, nema ni banke - zakljuÄuje Slobodan Racić.
Ekonomisti, međutim, procenjuju da će zamrzavanje plata koje država
najavljuje za javni sektor u idućoj godini, takoÄ‘e ograniÄiti i mogućnost
zaduživanja građana.
U 2009. godini svakako ćemo živeti opreznije, s više zebnje, jer je u Srbiji
strah od gubitka posla i ugrožavanja egzistencije, veći nego bilo gde u
Evropi.
Izvor: List Zrenjanin On-line
|
|
|
