|
BeÄkerek pod Austrijom 1717.-1918. |
|
|
|
|
Monday, 08 December 2008 |
Turska vlast je ovde prestala krajem XVIII veka, ali za kratko. Austrijska vojska, predvoÄ‘ena Evgenijem Savojskim, proterala je Turke iz BeÄkereka 1698. g., ali je odredbama KarlovaÄkog mira 1699. g. grad sa celim Banatom vraćen Turcima, dok su BaÄka i deo Srema osloboÄ‘eni turskog ropstva.
Austrija je ponovo zaratila sa Turskom 1716. g. kada njena vojska duboko prodire na Balkansko poluostrvo i prisiljava Tursku na teritorijalne ustupke. PožarevaÄkim mirom, 1718. g., Austrija dobija Banat i severnu Srbiju.
Stanje u Banatu je posle proterivanja Turaka bilo veoma teško. Stanovnika je bilo malo, jer su i klimatske prilike bile loše-Banat je od severa do Dunava na jugu bio jedna velika moÄvara, iz koje su tokom leta «izvirala» ostrva i poluostrva koj su ljudi obraÄ‘ivali. Grizalini, istoriÄar XVIII veka opisuje Banat kao pretežno moÄvarnu zemlju. Pod ritovima je bio Južni Banat, tzv Makson, koji se pružao od PanÄeva do BeÄkereka, gde se Alibunarska bara protezala do Vršca, a Ilandžanska do Tamiša. On spominje vrbove šume u ovom moru baruština, mnoštvo divljaÄi: vukova, divljih svinja, medveda, jelena, srna, zeÄeva, orlova i drugih ptica grabljivica. Od voća se gajila šljiva od koje su uglavnom pekli rakiju, koja im je služila kao lek protiv groznice. Stanovnici su živeli na uzdignutim terenima u zemunicama prekrivenim fašinama. Stanovnici, Srbi i Rumuni, živeli su polunomadskim životom napasajući brojna stada po gredama i uzvišicama. Prema Grizeliniju živeli su kao u neolitu...
Prilikom ulaska u BeÄkerek, austrijska vojska je ovde zatekla svega 787 stanovnika i stotinu kuća. Ono malo zemlje na uzvišicama nije bilo obraÄ‘ivano; pretvorena je u pustare na kojima su stanovnici napasali stoku.
Prvi vojni guverner Banata bio je grof Klarijus Florimundus Mersi, koji je upravljao ovim prostorom od 1717. do 1733. g. On je veoma zaslužan za obnovu Banata, za unapreÄ‘enje zemljoradnje, stoÄarstva, zanatstva, trgovinu, a svakako najviše za izgradnju kanala i isušenje moÄvara. On je nasilnim merama naseljavao Nemce, a delom i MaÄ‘are, dok su se Srbi i Rumuni sami doseljavali. Naselio je još Francuze, Italijane i Špance, u 2 navrata, iz Barselone i Biskaje.
Špance je naselio na levoj obali Begeja, te je taj ktaj nazvan Nova Barselona. Španci su naseljeni radi gajenja svilene bube, ali nisu mogli duže da ostanu zbog vlažne klime i malarije, od koje su doseljenici iz suvih krajeva masovno umirali.
Pod Mersijevim rukovodstvom izvršeni su najznaÄajniji radovi radi stvaranja povoljnijih uslova za život i privreÄ‘ivanje. Pre svega, izgraÄ‘en je kanal od Temišvara do Kleka, Äija je glavna namena bila da uÄini Begej plovnim za brodove koji prevoze robu. Banat se nalazio pod upravom BeÄke dvorske komore, koja je nastojala da ovo podruÄje što pre unapredi i poveća poljoprivredu i stoÄarsku proizvodnju. Povećanjem stanovništva i proizvodnje uvećava se i doprinos od poreskih obveznika.
|
