|
Povelja Marije Terezije od 6. juna 1769. godine |
|
|
|
|
Monday, 08 December 2008 |
Jedan od najznaÄajnijih dokumenata u istoriji varoši BaeÄkereka svakako je privilegija carice Marije Terezije (1740-1780) koji je 6. juna 1769. g. dodelila opštini Veliki BeÄkerek, kojom je uzdižena stepen trgovišta. Povelja ima 15 taÄaka, kojima se reguliše celokupni društveno-ekonomski život tadašnjeg BeÄkereka. Posle stereotipnog uvodnog dela, koji je bio isti kod svih privilegija koje je jedan vladar izdavao, u daljem tekstu privilegija se kaže: «Pristajemo javno ovim pismom i objavljujemo svakome da opštinu mesta Veliki BeÄkerek u našoj Tamiškoj županiji najmilostivije uzdižemo na stepen grada, što je to mesto najponiznije molilo da mu se dodeli privilegija. Povodom ove najponiznije molbe i povodom naše preporuke Banatske zemaljske administracije putem ministarske deputacije kod banke, kao i povodom najponiznije saÄinjenog ugovora sa bankom, najblagonaklonije smo odluÄili da mesto Veliki BeÄkerek za sada uzdignemo na stepen trgovišta u najblagonaklonijoj nameri da podižemo rukodelstvo i zanatstvo i u uverenju da će se stanovnici prvenstveno posvetiti ovom proizvoÄ‘aÄkom staležu, da će pribaviti još nedostajuće rukodelce i veštake, da će ovome privući svoju decu i da će dati da se pouÄe u Äitanju, pisanju, raÄunanju kao potrebnim znanjima u zanatlijskom i trgovaÄkom staležu, kao i izuÄavanju nemaÄkog jezika.
A kada vremenom zanatstvo i veštine, zajedno sa trgovaÄkim staležom u ovom trgovištu, budu veoma uzdignuti, bićemo u svako doba skloni ovom trgovištu dodeliti i prava jednog grada...»
Privilegija u daljem tekstu odreÄ‘uje da su stanovnici Velikog BeÄkereka slobodni ljudi, da imaju pravo izbora svog sudije i 8 savetnika. Stanovnici pripadaju dvema klasama: 1. klasi graÄ‘ana koji upražnjavaju zanat ili trgovinu i 2. klasi graÄ‘ana koji se bave zemljoradnjom i vinogradarstvom ili nadniÄenjem. U daljem tekstu se govori o dažbinama i kontribucijama koje je BeÄkerek dužan da plati. Isto tako se spominju privilegije koje proistiÄu iz ovog pravnog akta. U 8. poglavlju se govori o dodeli prava na održavanje pijaca subotom i nedeljom i 2 vašara godišnje: 1. na dan srpskog Spasovdana (slavi se na 40-ti dan po Uskrsu), a 2. na dan Pokrova BogorodiÄinog, 1 (12) oktobra. 10-im poglavljem se odobrava tržišnoj opštini upotrebasopstvenog peÄata sa slikom Uspenja BogorodiÄinog i sa kružnim natpisom: Sigillum liberi oppidi Becskerek sa pravom upotrebe u svojim tržišnim poslovima. Na kraju se govori o zaštiti dodeljenih privilegija od strane svih vlasti.
Iste godine kada je dobijena privilegija, 1769. g. osnovana je prva graÄ‘anska bolnica. U BeÄkereku je 1773. g. bila 721 srpska i 96 nemaÄkih kuća.
Carica Marija Terezija 1778. odluÄi da ukine krunovinu Tamiški Banat i da je pripoji MaÄ‘arskoj. Ovu, sada maÄ‘arsku provinciju preuzeo je 8. juna 1778. g. grof Krištov Nicki, a 23. aprila 1779. g. Marija Terezija je obnovila Torontalsku županiju, da bi već 13. jula bila konstituisana nova županija. BeÄkerek je tada postao sedište Torontalske županije i sedište jednog od 4 sreza koliko je Županija obuhvatala.
Stanovništvo Banata zaziralo je od novog ureÄ‘enja, zbog moguće samovolje maÄ‘arskog plemstva, mnoge veće opštine su zatražile privilegiju. Uplašeni BeÄkereÄani pošalju delegaciju u BeÄ da izmoli privilegiju slobodnog kraljevskog grada. Županija je bila protivna tom zahtevu, a carica je obećala da će BeÄkerek biti unapreÄ‘en u kraljevski grad kada se trgovina i zanati još više unaprede. Opština BeÄkerek je 1781. g. bila ponovo odbijena, po istom zahtevu, jer njene finansijske mogućnosti nisu bile u stanju da skinu obaveze i podmire troškove administracije.
|
