|
Veliki požar 30. avgusta 1807. godine |
|
|
|
|
Monday, 08 December 2008 |
U Banatu su leti Äesto suše, naroÄito u drugoj polovini ovog godišnjeg doba, praćene Äesto ciklonskim vetrovima – olujama. Vetrovi su tokom letnjih vrućina razgorevale velike požare u ovom gradu. Pomenute klimatske prilike i naselje zbijenog tipa, kakav je bio stari BeÄkerek (gusto naseljen na centralnom ostrvu zvanom Varoš), sa stambenim zgradama kao i onima za smeštaj stoke i stoÄne hrane, kao i magacini trgovaca i zanatlija pokriveni trskom – bili su lako podložni za požare velikih srazmera. Ako se tome doda da su u dvorištima bile velike kamare slame, sena i kukuruzovine, tada o razmerama požara ne treba maštati, jer je stvarnost bila surova. Podaci o ranijim požarima nisu nam poznati jer su verovatno nestali u njima.
Podataka o katastrofalnom požaru u BeÄkereku koji je izbio 30. avgusta 1807. g. u 15h i 45 minuta, ima malo i veoma su oskudni, jer je zgrada opštine zajedno sa arhivom, kao i arhive drugih ustanova požar uništio.
RimokatoliÄki župnik Adam MagdiÄ zapisao je sledeće: «30. avgusta leta Gospodnjeg 1807. po podne, u 16h, izbio je sudbonosni požar s one strane Begeja, oko Pivare, tako da je – pošto je most izgoreo – za najkraće vreme izgoreo je najveći broj najuglednijih kuća sve do kapele Sv. Vendelina. Iste godine u roku od 3 meseca izbio je požar još 10 puta. Plamen je uništio 6 novosagraÄ‘enih kuća, a da je bilo još takvih graÄ‘evina i one bi propale usled velikog vetra.» Ove podatke je na drugoj strani letopisa (Historia Parochiae NagyBecskerekiensis) dopunio titularni kanonik i župnik velikobeÄkereÄki dr Joanis Varadi sledećim reÄima: «da su izgorele i županijska zgrada i gradska kuća sa najvećim delom svoje arhive, i da su i školske zgrade postale žrtvom plamena». Na 4. strani dr Varadi navodi da je za vreme velikog požara župniku ostalo upravo toliko vremena da spase protokole, od kojih su sigurno neki propali, jer najstariji potiÄe iz 1784. g.
Drugi izvor o velikom požaru nalazi se u mineju za mesec avgust 18(30) i glasi: «Sej den 1807. leta u Nedelju u 3-ii sata 3-ii fertalju na 4-tom po podne izgore strašnijim ognjem mesto sije BeÄkerek, krome mnoge belosvesne životinje izgore množestvo žen i detej, domov proÄim zdanijem izgore devetstotina. Georg(ije) Nikolić.» U usmenoj tradiciji starih beÄkereÄana saÄuvana je uspomena na ovaj požar, koja se prenosila sa kolena na koleno, a može se svesti na to da je požar bio veliki i da je u njemu izgoreo grad.
U Monografiji Torontalske županije koju je uredio dr Šamu Borovski, u poglavlju o BeÄkereku koji je napisao tada glavni arhivar Torontalske županije Bogoljub Aleksić, ovako je opisan taj dogaÄ‘aj: «30. avgusta 1807. g. po podne u 16h izbio je požar u Opovskoj ulici na obali Begeja. Zahvatio je drveni most koji je izgoreo, pa se vatra prenela na drugu obalu. Snagu vatre pojaÄavao je vetar, koji je raznosio varnice, tako da se vatra pojavila na 8 – 10 mesta istovremeno». Po Aleksiću, šteta od požara je bila 5.000.000 forinti. Županija je tada preseljena u Veliki Sent Mikluš, danas u Rumuniji, gde se nalazila do završetka nove zgrade 1820. g.
Iako preplašeni i potresni posledicama velikog požara, graÄ‘ani BeÄkereka su prionuli da grad što pre obnove i izgrade.
Magistrat je zamolio Kameralnu administraciju da dozvoli izradu regulacionog plana grada. Kameralna administracija je dala nalog svom geometru da ga izradi što je ovaj i uÄinio, a Vlastelinski sud i odobrio. Iz odobrenja Vlastelinskog suda vidi se da je on nalog geometru još proširio na celu gradsku teritoriju. Novim regulacionim planom proseÄene su nove prave ulice, šire od predhodnih.
|
