| |
|
Novosađanin u kremu hrvatskog glumišta |
|
|
|
|
Wednesday, 11 February 2009 |
Vladimir Tintor (30) u Novom Sadu završava osnovnu i srednju školu, a 1996. godine u rodnom gradu upisuje glumu na Akademiji umetnosti. Tokom studiranja uÄestvuje u brojnim filmskim projektima, a već od druge godine akademije saraÄ‘uje s pozorištima u Somboru, Novom Sadu i Zrenjaninu. Ulogu Petra u filmu "Žurka" Aleksandra Davića dobija 2003. godine. Paralelno nastavlja rad u pozorištu, a 2001. godine dobija nagradu za glavnu mušku ulogu na Susretima profesionalnih pozorišta Vojvodine. Dosad je igrao u preko 20 predstava, meÄ‘u kojima su: "Momci iz benda", "Ravnograd", "Chorus Line", "ÄŒetvrta sestra", "Othello" i druge. Tintor se 2005. seli u Hrvatsku, gde zapoÄinje karijeru jednog od traženijih glumaca u popularnim hrvatskim TV serijama putem kojih ga prati i poznaje i domaća publika.
Odakle odluka da se preseliš u Zagreb?
– Odluka je došla iznenada. Došao sam zbog projekta i onda ostao tu jer me je zanimalo kako bih se snašao na ovom terenu, a s obzirom na to da sam Zagreb uvek voleo, nekako mi je to bilo kao ostvarenje malog sna.
Kako si se snašao u novoj sredini? Šta te tamo oduševljava? Da li ti nešto smeta?
– Mislim da sam se dobro snašao. Stekao sam dosta prijatelja, ponekog neprijatelja, što je normalno gde god da si, i nekako sam sebi napravio privremeni dom ovde. Kuda će me dalje život odvesti, ne znam i ne razmišljam o tome. Bez obzira na to što sam ovde već tri godine, i dalje me oduševljava grad, arhitektura i onaj duh grada koji pamtim iz deÄjih emisija koje smo nedeljom gledali. Ne smeta mi ništa preterano. ÄŒesto sam se selio iz grada u grad, što privremeno, što na duže, pa neke mane više ne primećujem, već se trudim da tu gde sam napravim neku svoju domaću atmosferu.
Postoje li razlike u doživljaju pozorišta ovde i u Zagrebu?
– Nema neke veće razlike. Možda jedino u tome što sam većinu ljudi tu znao, pa je ona komunikacija na poÄetku rada bila lakša nego ovde, ali to je samo moj liÄni doživljaj. InaÄe, nema preteranih razlika. No, ipak, moram priznati da mi nedostaju neke predstave koje sam radio u Novom Sadu, Beogradu i Zrenjaninu...
Koliko si aktivan u tamošnjem teatru i pripremaš li neku novu ulogu?
– Igrao sam u nekih pet predstava dosad ovde u Zagrebu. Ne pripremam ništa novo trenutno. Zapravo, Äekam neku ozbiljniju ponudu jer sam željan ozbiljnijeg pozorišnog projekta.
Kako stvar stoji sa serijama? PriliÄno si popularan glumac u tom domenu.
– Trenutno sam još uvek u nekom zimskom polusnu. Stari projekti se završavaju pa Äekam nove. Biće ih dosta, tamo na proleće. TakoÄ‘e, Äekam i neku priliku za film iako još uvek ne postoji neka dobra opcija jer je filmska produkcija priliÄno slaba. No, nadam se da će uskoro i to doći na red, jer se osećam spremnim za neki dobar film.
Malo je poznato da pišeš za decu i, koliko znam, spremaš i knjigu za najmlaÄ‘e?
– Knjigu za decu pišem polako, kad mi doÄ‘e. Sad mi je jedna priÄa izašla u deÄjem Äasopisu SMIB. To je Äasopis koji izdaje "Školska knjiga", ima već dugu tradiciju i zapravo je jaka konkurencija priÄa koje ulaze u jedan broj. PriÄa mora biti edukativna, zabavna i mora negovati jezik. To što su se odluÄili za moju priÄu bio mi je bio ogroman kompliment. A motiv je bio jednostavan: volim decu. Prvu priÄu sam napisao pre desetak godina, kad sam se borio da saÄuvam ono dete u sebi, a sada kad ih pišem, razmišljam o svojim nećacima, Vedrani i Vladimiru, koje volim kao da su moja deca.
Imali smo priliku da te svojevremeno gledamo u popularnoj emisiji "VeÄera za pet" na RTL-u. Da li to znaÄi da se dobro snalaziš u kuhinji?
– Jeste, u kuhinji se snalazim odliÄno. Baš super. Zahvaljujući mojoj baki, mami i teti, koje znaju gomilu recepata. Kako sad nisam s njima Äesto, onda ih svako malo pozovem za neki nov recept. To je moj hobi iako ih baš i nemam jer zahvaljujući poslu kojim se bavim, stalno isprobavam nove stvari: od maÄevanja, vožnje autobusa, preko klovnovskih i maÄ‘ioniÄarskih trikova do klasiÄnog baleta. Sve su to stvari koje sam uÄio ili morao da izvedem u okviru svog posla.
Preuzeto sa www.gradjanski.co.yu
|
|
|
