| |
|
Tuesday, 17 February 2009 |
ZRENJANIN - Ako je suditi po podacima iz nekoliko sluÄajno odabranih zrenjaninskih javnih preduzeća, mladi ljudi do 30 godina Äine 11,9 odsto zaposlenih. Najbolji prosek ima zrenjaninska filijala Penzijsko-invalidskog fonda, u kome mladi Äine 15,3 odsto zaposlenih. Potom slede JKP „ÄŒistoća i zelenilo“ sa 11,7 odsto, i Direkcija za izgradnju i ureÄ‘enje grada sa 8,9 odsto mladih u svojim redovima.
Brže do diplome
Razlog tako malog udela mlade radne snage u privrednom životu našeg grada, po mišljenju sagovornika iz javnih preduzeća, leži u tome što se fakultet završava sve kasnije. Oni „srećnici“ koji se trenutno nalaze meÄ‘u 11,9 odsto zaposlenih, svoje diplome stekli su na vreme, ili su se pak obreli na mestu koje ne zahteva visoku struÄnu spremu. Od tri navedena preduzeća, visoku spremu najreÄ‘e traži JKP „ÄŒistoća i zelenilo“. Na žalost 5.683 mladih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Zrenjaninu, ni jedna od navedenih firmi trenutno ne traži nov kadar.
Važna je ideja?
Ugostitelj SrÄ‘an Lirić spada u kategoriju mladih koji su rešili da svoju sreću oprobaju u Zrenjaninu, i u tome su uspeli. Kafić „Bejzik“, kojim gazduje, uspešno radi već nekoliko godina. Na pitanje da li bi na njegov uspeh uticalo preseljenje u neki drugi grad, izriÄito odgovara odriÄno.
- Smatram da je Zrenjanin grad u kome treba uspeti i graditi karijeru. Mladi ljudi treba da ostanu u svom gradu, a ne da beže u Beograd ili Novi Sad, ili Äak u inostranstvo. Jeste da se na poÄetku ne može biti direktor, i da je nekad potrebno raditi i za manje od 200 evra, ali bitna je ideja – objašnjava SrÄ‘an, dodajući da je na njegov uspeh uticao poÄetni kapital koji je imao obezbeÄ‘en, ali i da je uveren da bi se nedostatak istog nadoknadio, doduše uz gubitak dosta vremena.
- Mislim da u Zrenjaninu diploma ne Äini veliku razliku, i da Äak oni koji je nemaju spremnije ulaze u život, jer su mnogo ranije nauÄili da se snalaze. Normalan poredak je da se posle fakulteta dobije šansa za zaposlenje, što kod nas nije sluÄaj, tako da je posle toga teško snaći se – istiÄe mladi ugostitelj.
Njegov vršnjak, Zrenjaninac Aleksandar Bauer, sreću je oprobao u Novom Sadu, gde je sada uspešan arhitekta. Iako skromno govori o svojim rezultatima, veliki broj priznanja i nagrada govore umesto njega.
Sam svoj poslodavac
- Najviše sam ponosan na svoju odluku da odem na studije u inostranstvo. Sa svojih 19 godina bio sam protiv toga - jedina stvar koja me zanimala bila je društvo i studije u Srbiji. Sada znam da nisam pogrešio, jer iskustvo i znanje koje sam stekao je nemerljivo – istiÄe Aleksandar, koji saraÄ‘uje sa velikim brojem zadovoljnih klijenata.
- Investitori sa kojima trenutno saraÄ‘ujem nalaze se u Beogradu i Novom Sadu, a ima ih nekoliko i u Zrenjaninu. Nažalost, moj grad trenutno ne može da zadovolji moje ambicije, i pri tom mislim pre svega na vrstu objekata koji se trenutno grade u Zrenjaninu – objašnjava arhitekta, dodajući da je obim posla koji se trenutno vezuje za Zrenjanin isuviše mali, te da bi voleo da jednog dana sedište njegovog biroa bude baš u banatskoj prestonici.
Istraživanje
ProseÄnog srednjoškolca u životu najviše brine manjak mesta za izlaske, nedostatak slobodnog vremena i dosada. Muke sa uÄenjem i svaÄ‘e sa roditeljima ne doživljava kao velike probleme. Sluša pop i folk, a na koncerte ne ide. U kafiće odlazi oko 22 sata, a kući se vraća oko dva ili tri. Prvo pijanstvo iskusio je sa 15 godina, sportom se ne bavi jer „nema vremena“, a knjige Äita sporadiÄno. Ne posećuje muzej niti pozorište, i nije Älan nijedne organizacije. Slobodno vreme provodi u kafićima, ispred monitora, ili sa društvom u kraju. Od mobilnog telefona retko se odvaja, i na njega troši oko 500 dinara meseÄno.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja koja su prošle godina obavljena za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade.
Preuzeto sa www.gradjanski.co.yu
|
|
|
