|
Performansi u Vojvodini pre pola veka |
|
|
|
|
Tuesday, 17 February 2009 |
Izložba „Dei lechi“, izbor foto dokumentacije inicajalnog performansa u Novom Sadu od 1957. do 1965. godine, autora Dragana Pavlova i Bore Vitorca, veÄeras od 19 sati biće otvorena u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu. Postavku, koju je dosad mogla da vidi publika u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i publika u BeÄeju, Subotici i Kuli, veÄeras će u Zrenjaninu otvoriti likovni kritiÄar Sava Stepanov.
Kada je pre dve godine u Novom Sadu premijerno prikazan korpus dokumentarnih fotografija o umetniÄkim akcijama Bore Vitorca i Dragana Pavlova, nastalih pre više od pedeset godina, po reÄima Save Stepanova, izgledalo je kao da se „gospodin sluÄaj“ umešao u sudbinske puteve dvojice umetnika i Äitave novije istorije vojvoÄ‘anske umetnosti. „Pune 53 godine u ovdašnjoj umetnosti nije se znalo za njihove aktivnosti: umetniÄke akcije, performanse, fotografije, filmove... No, ubrzo se pokazalo da se radi o jednoj zanimljivoj epizodi alternativne umetnosti u vremenima u kojima su vladala nekakva drugaÄija ‘pravila’, o epizodi koja, iz današnje perspektive i uz obezbeÄ‘enu vremensku distancu, dobija neki svoj puni smisao diskretno upotpunjujući ukupna zbivanja umetnosti druge polovine dvadesetog veka“, istakao je u tekstu za katalog veÄerašnje izložbe Stepanov.
Bora Vitorac vlastitu i Pavlovljevu aktivnost precizno oznaÄava „oneobiÄavanjem, koje smo prireÄ‘ivali kao pribežište slobode, gde smo grimasama i magijom umetnosti iskazali svoje pravo na drugost i saÄuvali se da ne išÄeznemo u sebi“. Potreba ova dva umetnika da svoje akcije, svoj izgled, svoje „grimase“, svoje ponašanje, svoju drugost snime, fotografišu, dokumentuju, da sve to vizuelno konstituišu i kultivišu, govori o umetniÄkom Äinu. Jer, u vreme svog nastajanja, ta potreba je bila izraz svojevrsnog uverenja dvojice mladih ljudi da nisu podražavalaÄki deo jednog unisonog sistema. Kako konstatuje Vujica Rešin Tucić, koji je ovu izložbu otvarao u Subotici, „oni su tada pokazali svest da treba prenositi unutar svoje generacije odreÄ‘enu ideju drugosti, nastojali su da pokažu da ne moraš biti u službi vlasti, da ne moraš biti u službi jednog koncepta umetnosti, da ne moraš biti poslušnik, većda možeš imati svoju liÄnu slobodu - što je tada bilo i neobiÄno, i opasno...“
Preuzeto sa www.danas.rs
|
