|
Voda – najveći problem srednjeg Banata |
|
|
|
|
Thursday, 19 February 2009 |
ZRENJANIN – Zrenjaninci trenutno troše vodu po ceni koja je meÄ‘u najnižima u zemlji – 12 dinara po kubnom metru. Koliko će voda koštati kad se sagradi nova fabrika za preradu teÄnosti bez koje nema života – još nije poznato. Zasad se samo zna da je ponuÄ‘aÄ na tenderu biran, kako uporno istiÄu u gradskoj upravi, tako da se dobije "zadovoljavajući kvalitet po prihvatljivoj ceni".
– U toku je žalbeni rok u vezi s tenderom na kome smo birali najpovoljniju ponudu za izgradnju fabrike vode u Zrenjaninu, pa ćemo za mesec dana znati na Äemu smo – kaže Milorad Bjelogrlić, prvi Äovek JKP "Vodovod i kanalizacija".
– Ako sve bude u redu, gradnja bi trebalo da poÄne na proleće, a fabriku vode imali bismo za dve godine – dodaje Bjelogrlić i podseća da će se, prema uslovima tendera, fabrika graditi na lizing, od sredstava ponuÄ‘aÄa, koji će za uzvrat imati pravo na njenu eksploataciju odreÄ‘eno vreme.
Zrenjaninci su oduvek imali primedaba na kvalitet vode iz Äesme, u kojoj je uvek bilo viška gvožđa, mangana i organskih materija, zbog Äega je imala i miris i ukus, mada je njena bakteriološka ispravnost redovno kontrolisana i nije dovoÄ‘ena u pitanje.
Zabrana
Problem je postao urgentan 2004. godine, kada su nadležne službe zabranile upotrebu vode iz zrenjaninskog vodovoda i za piće i za kuvanje. Te godine, preciznije hemijske analize pokazale su da u zrenjaninskoj vodi ima i arsena, a meÄ‘unarodni standardi kvaliteta postali su stroži, tako da je njena upotreba zabranjena, a to je i danas na snazi. Problem s lošim hemijskim sastavom vode za piće imaju gotovo sva mesta u srednjem Banatu, jer su takvi i izvori – na velikim dubinama – iz kojih se ona crpi za vodovodne sisteme.
U meÄ‘uvremenu je Zrenjanin dobio mrežu arteskih bunara, koji zahvataju vodu iz manjih i plićih izvorišta u kojima nema arsena. U nekim okolnim selima, na primer u Elemiru, nema mogućnosti ni za to, pa se Elemircima od 2004. godine redovno dostavljaju cisterne s vodom za piće.
Prema nekim podacima, Zrenjanin je grad s najvećom potrošnjom flaširane vode kod nas, što izuzetno opterećuje proseÄan porodiÄni budžet, pa većina graÄ‘ana, povremeno ili stalno, upotrebljava vodu iz vodovoda za piće i kuvanje.
– Potpuno smo svesni te Äinjenice, pa se zato ispravnost naše vode redovno kontroliše – tvrdi direktor "Vodovoda" Milorad Bjelogrlić i dodaje da se kontroliše i voda iz arteskih bunara, mada je mutna usled neredovne upotrebe.
Voda se redovno kontroliše
Vodu stalno kontroliše i Zavod za javno zdravlje u Zrenjaninu. – Voda iz vodovoda kontroliše se kao da ne postoji zabrana – kaže za naš list dr Saša Petković, naÄelnik higijene. – Poznat je njen hemijski sastav, u vodovod ulazi sirova voda, samo što se hloriše. S obzirom na to da je nepreÄišÄ‡ena – dakle, nije sterilna, u njoj uvek postoji prirodan broj bakterija. Naglašavam da to nisu patogene bakterije, koje bi mogle izazvati neke bolesti, jer voda nije zagaÄ‘ena. Na godišnjem nivou, takva se neispravnost na teritoriji okruga kreće od deset do 20 odsto, a za podruÄje Zrenjanina od pet do deset procenata. Svetski standardi tolerišu neispranost od oko pet odsto – navodi dr Saša Petković.
Vode mora biti
Kako sada stvari stoje, buduća fabrika snabdevaće Zrenjanin preÄišÄ‡enom vodom koja će moći da zadovolji sve potrebe. Na strepnju da će to biti preskupo za proseÄno domaćinstvo, zamenik gradonaÄelnika Goran Kaurić istiÄe kako grad ne može odustati od namere da se obezbedi ispravna voda:
– Pilot postrojenje za preradu vode biće završeno za godinu i po, kada će se videti svi parametri: kvalitet vode, koliÄina i cena. Tek posle analize ukupnih pokazatelja napraviće se procena dalje realizacije celog projekta.
Zrenjaninsko domaćinstvo u proseku meseÄno troši 20 kubika vode, kažu u "Vodovodu".
Preuzeto sa www.gradjanski.co.yu
|
