Zrenjanin je već vekovima višenacionalna sredina, svojevrsni nacionalni, jezički, konfesionalni Vavilon. U njemu živi danas dvadesetak naroda i svaki ima mogućnost da se moli sopstvenom Bogu. Skoro sve gradske crkve izgraÄ‘ene su u 18 i 19 veku u duhu verske tolerancije i nisu meÄ‘usobno udaljene u prečniku više od par stotina metara.

Najstarija gradska crkva je pravoslavni hram posvećen Uspenju bogorodice, u nekada KujundÄ‘ijskoj, danas Svetosavskoj ulici. Njenu ozbiljnu klasicističku lepotu skriva gusto urbano okruženje. Unutrašnje slikarske radove izveli su bečkerečki slikari Georgije i Dimitrije Popović. Danas u njoj deluje i crkveni hor Svetog Rafaila Banatskog.

Druga gradska pravoslavna crkva je Vavedenska iz 1777. godine, takoÄ‘e u Marijaterezijanskom vremenu, u duhu klasicizma. Poseduje nekoliko vrednih ikona iz osamnaestog veka. U neposrednoj blizini je kapela Svetog Rafaila, kaluÄ‘era iz manastira Hilandara, koji je jos za života proglašen čudotvorcem. Vodi, koja je izvirala iz nekoliko stotina godina starog bresta, pridavala se isceliteljska moć, pa su mnogi bolesnici, a ovde je trahom bio epidemioloski raširen, u njoj tražili spas.

Unutrašnjost katoličke crkve, iz 1868. godine, rad arhitekte Stevana ĐorÄ‘evića, izgraÄ‘ene u neoromaničnom stilu, oslikao je Jozef Gojgner. Poseduje izvanredne orgulje iz 1807. godine, radionice ''Vegenstajn Lipot i sinovi''. I ova crkva - katedrala otvorena je za koncerte duhovne muzike poznatih zrenjaninskih horova.

Nekadašnji manastir fratara Pijarista od 1846. godine je središte gradske Gimnazije, a u ''Klosteru'' iz 1888. godine Reda školskih sestara ''Notr dam'' je danas Medicinska škola.

U najviše očuvanom i najlepšem ambijentalnom okruženju starog gradskog jezgra je Reformatorska crkva, arhitekte Zaboreckog iz 1891. godine, izgraÄ‘ene u neogotičnom stilu. Vitka, nepretenciozna graÄ‘evina, svojom elegancijom stalno podseća na meru dobrog ukusa, da li samo nekadašnjih vremena?

Nedaleko od nje je i Evangelistička crkva, iz 1837. godine, čiji vernici su Slovaci, a nekad i manji deo domaćih Nemaca, kojih je u gradu do drugog svetskog rata bilo u znatnom broju. Na nekadašnjem mestu jevrejske sinagoge, jednodušno najlepše graÄ‘evine u mestu, a koju su Nemci srušili, nalazi se zgrada druge namene a ova ploča sada samo tužno podseća na značajnu i ekonomski i kulturno snažnu enklavu domaćih Jevreja.

U Bečkereku - Petrovgradu, živela je i kolonija ruskih emigranata izbeglih nakon Oktobarske revolucije. Oni su imali sopstvenu, rusku crkvu, koja poslednjih godina, zalaganjem mesnog sveštenika gospodina Stojanova, dobija novo obličje i toranj, tako da menja vizure grada Zrenjanina.

Da li je neko zaboravljen? Naravno, u gradu deluju i druge, manje verske zajednice, ali ono što je svima zajedničko, i nekad i danas, su otvoreni, tolerantni odnosi. Ovde se, po pravilu, odlazi kod komsije na Bozić, bilo koje vere bio, i prima gost otvorenih vrata.

Po legendi o kuli Vavilonskoj, Bog se uplašio da ova čudesna graÄ‘evina ne dopre do njega, pa je ljudima podelio različite jezike. Ovde, u ovim krajevima, samo tako se i shvataju razlike meÄ‘u ljudima. Ostalo je isto, isto kao čovekova večita egzistencijalna sudbina.