Pozorišno zdanje, Finansijska palata - danas Muzej, i Gradska kuća, široko je prepoznatljivo lice grada Zrenjanina. Naročito su Zrenjaninci ponosni na prelepo barokno pozorište, čija zgrada je najstarije zdanje ovakve vrste u našoj zemlji.

Prvi pisani pomeni vezani za pozorišni život dolaze iz 1787. godine i vezani su za Ä‘ačko-diletantsku družinu Marka Jelisijića, domaćeg učitelja. MeÄ‘utim, i ranije su gostovale tuÄ‘e putujuće družine. Poznato je da je 1746. godine ovde boravila jedna nemačka pozorišna trupa.

Pozorišni život se ovde računa ''tek'' od 1839. godine, kada je gradski žitni magacin pretvoren u teatar. Po utemeljenom predanju, jedan velikobečkerečki veleposednik zaljubio se u bajnu peštansku glumicu i da bi je približio izgradio je ovu dvoranu u kojoj je i ona, navodno, gostovala. Pozorište je ostalo kao spomen jednom ljubavnom zanosu.

Preko sto godina pozorište nije imalo stalnu profesionalnu trupu, nego su u njemu gostovale nemačke, maÄ‘arske i srpske družine. Elitne nacionalne ustanove, pozorišta, iz vremena nacionalnog romantizma, posle Revolucije 1848/49, u velikobečkerečkom primeru pokazale su zadivljujuću toleranciju. Dakle, ovo zdanje se iznajmljivalo po potrebi pojedinog nacionalnog pozorišta.

Još krajem devetnaestog veka grad ima više diletantskih družina. Ona su podeljena po teritorijalnom, nacionalnom i strukovnom principu. Naročito je ova umetnost bila prisutna u gradu nakon osloboÄ‘enja 1918. godine. Prvi ratarski klub u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, "Borac", osnovan 1921. godine, koji postoji i danas, tih davnih godina imao je i pozorišnu sekciju! Danas zvuči skoro nestvarno da je svega nekoliko dana nakon osloboÄ‘enja grada, oktobra 1944. godine održana premijera. Vremena su još bila nesigurna, pa su gledaoce po završetku predstave, u mraku, kućama u udaljenije delove grada razvodile vojne patrole. Tolika je bila žeÄ‘ za pozorištem.

Veoma brzo, 1946. godine, osnovano je profesionalno pozorište "Toša Jovanović" koje je dobilo ime po čuvenom prvaku beogradske scene iz perioda Romantizma, inače roÄ‘enom Velikobečkerečaninu.

Organizaciono, pozorište danas ima dve scene: lutkarsku i dramsku. Lutkarska scena ovog pozorišta već decenijama je u samom jugoslovenskom vrhu. Potvrda ovoga su stotinak kolektivnih i pojedinačnih nagrada na domaćim i inostranim smotrama i festivalima. Njihova antologijska predstava, Mitovi Balkana, Srboljuba Stankovića, bila je učesnik BITEF-a 1991. godine.

U gradu danas postoji i amatersko pozorište "Madac" koje deluje u istom zdanju, i veoma poznato alternativno pozorište mladih "Dramska radionica Centar". Pozorišni život grada isto toliko koliko ima dugu tradiciju, ima i zanimljivu sadašnjost.

Pozorišne maske boga Janusa već vekovima okrenute su i prema prošlosti i prema budućnosti. Sa osmehom i tugom, kakav je, uostalom, i sam život.