U ovim krajevima, u Bečkereku, crkva i škola su prisutne već vekovima. Neodvojivo od crkvenog i školskog obrazovanja je knjiga. Osamnaesti vek racionalizma i prosvećenosti, i u Bečkereku je ostavio duboke tragove. Uostalom, najveći prosvetitelj srpskog naroda, Dositej Obradović je Banaćanin.

Gradska Kasina je imala biblioteku od 1736. godine, a obavezno školovanje je uvedeno od 1776. godine. Postojala je i biblioteka klasičnih dela u okviru Gimnazije, koju je osnovao Janoš Varadi 1846. godine i koja je bila u manastiru fratara Pijarista. Inače, i Miloš Crnjanski, takoÄ‘e poreklom iz ovih krajeva, učio je sličnu Gimnaziju.

Krajem devetnaestog veka grad ima još četiri školske biblioteke, biblioteku maÄ‘arskog kulturnog udruženja i biblioteku privrednog udruženja Torontalske županije.

Današnja zgrada biblioteke nije uvek imala tu namenu. Raša Popov, književnik, koji je ovde živeo i školovao se, seća se:
Zgrada je ambijentalni deo centra grada, gradskog trga i potiče iz 1882. godine. U njoj se 1892. godine nalazila redakcija gradskog lista "Torontal", kasnije čuvena kafana, pa Privredna banka, da bi od 1967. godine, iako nenamenski graÄ‘ena, dobro poslužila za fond od 150.000 knjiga. Biblioteka je pune tri decenije izdavač časopisa za kulturu, umetnost i društvena pitanja "Ulaznica". Ona je i jedna od matica društvenog okupljanja u gradu, kroz visoko profesionalno organizovane književne večeri. Dodeljuje i veoma uglednu nagradu za moderni umetnički senzibilitet "Todor Manojlović", po čuvenom piscu i eruditi, koji je roÄ‘en i živeo u Zrenjaninu. Ovu je nagradu jedne godine dobio ĐorÄ‘e Balasević i tim je povodom u izdanju Biblioteke izdata njegova knjiga "Dodir svile". Pre Balasevića, laureati su bili Miodrag Pavlović, Milorad Pavić i Miodrag Protić.

Veoma aktivno Zavičajno odeljenje Biblioteke, čiji je član, izmeÄ‘u ostalih i Radivoj Šajtinac, književnik.

Pisci ovog podneblja koji danas žive u drugim krajevima naše zemlje, rado se vraćaju u svoj grad. To su Pavle Ugrinov, akademik, Jovica Aćin, Vojislav Despotov, Pero Zubac, akademik Tibor Varadi, doktor Vojin Matić.

Zrenjaninska biblioteka je za svoju delatnost dobila mnoga društvena priznanja. To su: "Iskra kulture", Vukova nagrada, Surepova nagrada, a proglašena je i za najbolju ustanovu ove vrste u republici. Zrenjanin uspešno nastavlja dugu tradiciju bibliotekarstva. Danas u gradu postoji na desetine školskih, fabričkih i drugih stručnih biblioteka. I njihov rad nadgleda i stručno potpomaže Gradska biblioteka "Žarko Zrenjanin".
Od rane mladosti, pa do pozne životne dobi, za mnoge sugrađane, poklonike knjige, ona je tiho mesto dragocenog susretanja i sa knjigama i sa dragim ljudima.